Režija: Ulrich Seidl
Scenario: Ulrich Seidl, Veronika Franz
Igraju: Michael Thomas,Tessa Göttlicher, Hans-Michael Rehberg
Kostim: Tanja Hausner (kolekcija belih atletskih majica glavnog junaka dostojna jednog Bate Živojinovića!)
Pesma za sve prilike…
Fucnuti šlager pevač Riči Bravo napravio je dobru kilometražu po plažama Riminija ‘u zimskom periodu’, zarađujući sitnu kintu od svojih uvelih ali još (nekako) služećih atributa.
Teško da se može zamisliti bolje mesto od ovog italijanskog letovališta, kao scenografija za naturalističke kadrove Ričijevih scenskih nastupa i izakulisnih podviga. A tek enterijeri, a tek kostim glavnog junaka, kao i korisnica njegovih usluga (ime kostimografkinje, carice, istaknuto u uvodu).
Rimini je metafora za živote čija svetlost nije dobacila dalje od reflektora trećerazrednih hotelskih zabava.
Surov je Zajdl, izaziva glavobolju sa svojom fotografijom, a u ovom filmu i – muzikom.
„Jedem das Seine” (suum cuique; svakom svoje = parola na glavnim vratima koncentracionog logora Bukenvald) izgovara pred kraj filma dementni otac glavnog junaka, kome u svesti još uvek najlakše iskrsavaju naci-koračnice. Da li slučajno baš to? Kod ovog reditelja, doslednog kritičara austrijskog društva, ništa nije slučajno.
@jasna.ž
