AA prikazi Prenosimo

29. FAF – dobra autorska godina

U čak četiri filma koje sam gledala na ovogodišnjem FAF-u čitam istu poruku: sistem vrednosti kakav podržava kapitalizam obesmišljava duhovni život a time i život sam. Uključen je crveni alarm.

Ovo su moji favoriti i prava gledalačka uživanja.

Do Not Expect Too Much from the End of the World / Nu astepta prea mult de la sfârsitul lumii

(2023)

Scenario i režija: Radu Jude

Igraju: Illinca Manolache, Nina Hoss

“Kasnije je nego što mislite.”

Znamo da se svet raspada, ali uz ovakve autore barem to čini sa stilom ✨

Čist PUNK 🖤

Čist smeh!

Čisto zajebavanje – svih koji su to zaslužili, a malo i onih koji nisu…

Čista ljubav – umetnička ❤️

Poor things

(2023)

Scenario: Tony McNamara, Alasdair Gray
Režija: Yorgos Lanthimos
Igraju: Emma Stone, Mark Ruffalo, Willem Dafoe

I Z U Z E T A N ✨✨✨✨✨✨

Yorgos Lanthimos : politička korektnost = 1:0 ❤️

Jes da mu je trebala inkarnacija Frankenštajna, ali ne može biti primerenije trenutku.

Emma Stone – dubok naklon 💜

About Dry Grasses / Kuru Otlar Üstüne

(2023)

Scenario: Akin Aksu, Ebru Ceylan, Nuri Bilge Ceylan

Režija: Nuri Bilge Ceylan

Igraju: Deniz Celiloglu, Merve Dizdar, (zlatna palma za najbolju glumicu), Musab Ekici

Znala sam zašto se ovom filmu na FAF-u najviše radujem, a ipak me je prelio emocijama i potvrdio njegovo mesto u mom movie univerzumu… Gospodin Ceylan ❤️

Nepregledni kadrovi prirode i skučeno kamerni mizansceni za duge, prebogate razgovore. Red ravnodušne beline snega, red nemira uz vatru i neizbežni čaj. U svim prilikama… slabiji, jak, vreo, hladan… valuta za bliskost. I njegova poznata igra istine i iluzija – dosadne, hladne istine i mašte koja greje i čuva veru u smisao… Nadu?

Ali sve što se može napisati o filmovima Nuri Bilge Ceylana, tanko je.

Veliki, veliki majstor.

(…i nema zezanja sa scenarijem – ako je ona uzela iz paketa za siromašnu decu čizme koje su joj očigledno male, u nekoj sceni nosiće ih njena mlađa sestra…)

How to Have Sex

(2023)

Scenario i režija: Molly Manning Walker

Igraju: Mia McKenna-Bruce, Shaun Thomas, Lara Peake

*pobednik 21. ZFF-a

Tinejdžerima treba puštati pamente filmove (kao što je ovaj) i pesme, davati knjige i pričati – o zagrljaju kao testu, crvenoj liniji koja se uvek da osetiti i može povući, i o tom famoznom (prvom) kresu koji nije ‘pitanje časti’ tj. iskustvo kroz koje što pre treba protrčati, nego radost obostrane privlačnosti.

Klinci – slušajte sebe! I dobronamerne matorce, koji smaraju o ljubavi.

Odjavna špica: ‘You don’t have to be so strong’.

>>https://www.youtube.com/watch?v=3aFF09jjZwk<<

Explanation for Everything / Magyarázat mindenre

(2023)

Scenario: Gábor Reisz, Éva Schulze

Režija: Gábor Reisz

Igraju: Adonyi-Walsh Gáspár, István Znamenák, András Rusznák

Šta se dobije kada se u scenario ubaci: sjajna učenica – zaljubljena u nastavnika istorije, mamin i tatin sin, zabušant – zaljubljen u nju, matura, kokarda, jedna porodica sa nasleđenim slikama na zidovima i druga koja ima tatu levičara, jednu novinarku i jednog vodoinstalatera (koji zvoni 2x). Pa, varljivo leto, ali komšijsko, orbanovsko a (bolno) nalik našem.

Lakoća sa kojom jedna lažna dojava, upakovana u novinsku vest, može da razvali nečiji život i poljulja odnose, zajednicu, sistem – jednu je od onih opštih mesta koja me ipak_uvek_iznova začude. A tek patriotizam.

La Chimera

(2023)

Scenario: Carmela Covino, Marco Pettenello, Alice Rohrwacher

Režija: Alice Rohrwacher

Igraju: Josh O’Connor, Carol Duarte, Isabella Rossellini

Vesela družina kradljivaca (etrurskih) grobova, jedan karneval, crno tržište arheoloških artefakata od ‘neprocenjive’ vrednosti, dve ljubavne priče, dve pogibije i jedna potraga za dušom (one druge)…

Neorealističko italijanski, uz musavog Engleza Artura – Josha O’Connora (alias princa Čarlsa iz serije The Crown), koji vodi priču i rašljama otkriva blago grobnica – namenjeno očima bogova zagrobnog sveta, ne ljudima.

Naziv filma korespondira sa mitom, ali i otvara pitanje ko su savremene himere. Odgovor je lako naslutiti….

Perfect Days

(2023)

Scenario: Takuma Takasaki, Wim Wenders

Režija: Wim Wenders

Igra: Kôji Yakusho

“Mnogo je svetova na ovom svetu. Neki mogu da se spoje, neki ne.”

Wenders as its best (gledajte pažljivo: učiniće vam se da ga vidite u uglu jedne prodavnice). Emotivna razglednica iz prošlosti, a usred savremenog Tokija.

Volećete osećaj poistovećivanja sa Hirayamom. Ja sam se zaljubila.

Soundrack je deo tog poistovećivanja >>https://www.youtube.com/watch?v=PqW4GCmQSt4&list=PLVVG-UjfanKf83MrW06ovYokysuuMRqu6<<

Jednostavnost.

Seta.

Lepota življenja. 

Da li senke potamne kada se preklope?

Inside the Yellow Cocoon Shell

(2023)

Priča o veri (i duši) ispričana kroz brižljivo kreirane, uspavljujuće spore kadrove, koji dokumentaristički ulaze u život. Da bi već u narednom kadru nit ‘realne’ priče bila izgubljena – u slikama podsvesti i sna…

Kamera je poezija (Zlatna palma u Kanu).

Hitovi su hitovi ali zbog ovakvih filmova volim FAF ✨

The Old Oak

(2023)

Ken Louče, aj lav ju ❤️

شكرا (Šukran – Hvala!)

(Iza reči “saosećam”, “prihvatam”, “razumem”, “poštujem”, “volim” nema “ali”. )

Similar Posts