Delikvencija – uzroci
„Čovek je promena, a zlo je ne poslušati savest kada se javi.”
Meša Selimović
Čovek je živo biće koje je zadržalo neke karakteristike filogenetskog razvoja, kao što su: nagon, potreba, težnja ka zadovoljstvu. On je takođe biće, koje se svojom savršenošću izdiže iznad svake organske materije. Ipak, koliko god bila neosporna njegova uloga u nastanku civilizacije i svega što postoji, toliko je neosporna i njegova destruktivna strana. Postavlja se stoga pitanje, šta je to što ljude pokreće na kršenje društvenih normi, za koje su zakonskim propisima predviđene kazne? Kada hedonizam prestaje i počinje delikvencija? Zašto nam je toliko teško da sami sebi postavimo granicu u zadovoljenju svojih potreba?
Činjenica je da još niko nije uspeo potpuno da pobedi sebe, ali je potrebno razmišljati o tome možemo li bar malo promeniti demonske aspekte današnjice, nastale kao plod delikvencije?
Počnimo prvo od uzroka bilo koje pojave. Čovek se ne rađa kao ličnost. Rađanjem je dat samo sirovi materijal, biološka osnova, na kojoj će se ličnost formirati, dok razvoj, tj. sazrevanje traje do smrti. On uključuje organske i psihičke promene, a zavisi od delovanja mnogih, pre svega socijalnih faktora. Po prirodi, čovek je socijalno biće, te stalno teži da bude deo društva. Socijalizacija označava menjanje ponašanja, pre svega delovanjem socijalnih faktora, što podrazumeva proces u kome se pojedinac/generacije uključuju u jedno društvo, formiranjem zrelih ličnosti.
U stručnoj literaturi, najveći akcenat na formiranje ličnosti uvek se stavlja na porodicu, a posebno na odnos porodice prema detetu. Osećaj sigurnosti i ljubavi presudni su za prevenciju javljanja društveno nepoželjnih osobina, poput agresivnosti, neprijateljskog stava prema okolini ili povlačenje u sebe. Roditelji su uzori za decu, neko sa kim se identifikuju i po čijem modelu određuju na koji način će pristupiti društvu. Kada već pristupe društvu, prva veća obaveza je uključivanje u institucije obrazovanja i vaspitanja. Školski sistem i vršnjaci nužna su karika u daljoj socijalizaciji ličnosti i određivanju njenog ponašanja. Grupa vršnjaka znatno utiče na to koje će vrednosti mladići i devojke težiti da ostvare, šta će im biti ideali. Posebno utiču na interesovanja, način govora i odevanja. Iako delikvencija nije uvek direktna posledica druženja sa određenim grupama, ali okruženje vršnjaka, koje nameće određena shvatanja, svakako predstavlja faktor koji orijentiše pojedinca na prestupništvo. Ali šta je zapravo prestupništvo?
Na koji način nam tu granicu objašnjava treći faktor socijalizacije – kultura u kojoj živimo. Masovni mediji, društvene mreže, utiču ne samo na ocene i shvatanje pojava o kojima informišu, nego su i važan činilac socijalizacije i razvoja ličnosti. Njihovo dejstvo je ogromno, jer ne samo da dopiru do velikog broja ljudi, već svojom raznovrsnošću sadržaja i svakodnevnim izlaganjem pojedinca tim sadržajima, utiču na razne oblasti ponašanja.
Kakvu nam poruku o ponašanju šalje današnje društvo? Društvo u kome je ljudski život mera svih stvari. Društvo gde nestaju klase, gde je kultura ustupila mesto kiču i šundu. I društvo u kojem je delikvencija u ozbiljnom porastu.
Delikvencija je kao pojava društveno neprihvatljiva. Činioci koji doprinose njenom nastanku mogu se svrstati u dve grupe: socijalne i psihološke. Socijalne uzroke čine i određeni socijalni uslovi. Delikvenciji doprinosi siromaštvo, koje prisiljava da se traže sredstva za život i na nezakonit način. Među psihološkim faktorima glavno je osećanje nesigurnosti, ili nezadovoljstva koje može da preraste u anksioznost, izazvano različitim izvorima frustracija. Izlaz iz teško podnošljivog psihičkog stanja traži se u protestu izraženom kroz neprilagođeno ponašanje.
Poseban faktor predstavlja emocionalna i socijalna nezrelost. Ipak, socijalni i psihološki uzroci se povezuju. Opravdanje za nepovoljnu ličnu situaciju takođe je neprihvatljivo, jer ljudi sa teškom životnom situacijom postaju delikventi isključivo ako se takvo ponašanje prihvati kao norma ponašanja.
Na sprečavanju ovakvih pojava moramo se svi ujediniti: kultura, mediji, porodica pa i sami delikventi. O tome RAZMIŠLJAMO u sledećem tekstu…..
Aleksa Milević
