Kinds od Kindness
(2024)
Scenario: Yorgos Lanthimos, Efthimis Filippou
Režija: Yorgos Lanthimos
Igraju: Emma Stone (očekivano prvi izbor), Jesse Plemons (nova krv), Willem Dafoe (the veliki)
Nova ‘ljubaznost’ Yorgosa Lanthimosa hermetična je na način odbojan. I privlačan. I odbojan…
U tri priče koje je sastavio zajedno sa svojim ipak najvoljenijim scenaristom, žonglira-ju temama zavisnosti i kontrole, koje se naslanjaju na religiju (bibliju), ironišući (savremeni) svet neslobode na način mehanički i hladan. Očekivano brutalan, jer se odvija bez većih trzaja i potrebe za otporom, iako je otpor jedini prirodan refleks u većini odnosa tj. delova scenarija. U potrazi za mirom, toplinom, ljubavlju – uvek van svog centra. Uvek pogrešno.
Glumačka ekipa iz prethodnog filma uglavnom je okupljena i ovde, ali je pojačanje snažno: Plemons (igra sva tri glavna muška lika) je taj nosač emocija koji savršeno odgovara Lanthimosovim ‘ljubaznostima’. Koje bih svela na tri premise, proistekle iz tri odvojene priče:
- Ako me zaista voliš (uradićeš sve, ili ću te zameniti)
- Zašto me ne voliš (učiniću sve da zaslužim tvoju ljubav – vaj not i tako što ću te nahraniti samom sobom: bukvalno)
- Voli me! (čisto i po mojim pravilima)
Možda se jedan od najautentičnijih filmskih mislilaca tekućeg veka ovim uratkom najviše čudi zašto ljudi tako ozbiljno shvataju život. Što mu mami i tonove duhovitog. Ili ovo samo ja vidim…
Kako god, bog je kod Lanthimosa ženskog roda i naklonjen životinjama. Ljudi ga ne zanimaju ali će mu oni, kao i uvek, doći glave.
Ritam ljudskog i božanskog muzički diktira klavir, a film ne otvara slučajno pesma Euritmics “Sweet dreams”.
Lanthimos nastavlja da (se) igra.
@jž
