Svetski dani poezije obeleženi su u Beogradu, 20-23. marta, nizom radionica i diskusionih programa na temu uticaja književnosti u školskom sistemu i o prisustvu poezije na radiju, televiziji i u štampanim medijima. Osnovni cilj ove kulturne manifestacije je da nas vrati usmenom nasleđu i da ukaže na dijalog koji postoji između poezije i drugih umetnosti.
Radionica „Poezija ne ujeda”, održana u galeriji Artget na temu kako plasirati više književnosti na radiju i televiziji, ugostila je studente žurnalistike koju si mogli da uživaju u prezentaciji gošće iz Španije, Jolande Kastanjo, pesnikinje, kritičarke i TV urednice. Ona je svoju prvu knjigu objavila u srednjoj školi, a uzor joj je bila pesnikinja Glorija Fertes, koja je pisala poeziju za decu. „Zadovoljstvo mi je što sam u Beogradu i veoma sam uzbuđena zbog toga. Želim da se zahvalim što ste ovo subotnje jutro posvetili meni i da se izvinim ako moj engleski ne bude na zadovoljavajućem nivou”. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja za istaknut rad u kulturi, objavila je četiri knjige poezije za decu, njene pesme su prevedene na petnaest jezika i kako kaže „znam samo pet ljudi koji u mom okruženju čitaju poeziju”.
Nasmejana i radoznala, radionicu je otvorila pitanjem „Šta je za vas poezija?”. Sinonim za jake emocije, mogućnost da otkrijemo svoje skrivene horizonte, pisanje koje otvara dušu, poezija smo mi – samo su neki od odgovora koji su vratili nadu da su mladi i dalje zainteresovani za poeziju i emocije koje ona sa sobom nosi. Jolanda ističe kako je školski sistem taj koji ograničava i nameće značenje dela koje se čita, kao i da je važno ne vraćati se na „dobre, stare klasike” već povezati mlade sa sadašnjom poezijom. „Ne pokušavajmo da shvatimo šta je pisac hteo da kaže. Ne treba razumeti, već uživati. Bitan je osećaj, boja, toplina reči. Ljudi su ti koji su opsednuti značenjem, nećemo valjda zbog toga prizivati Lorku da nam kaže značenje svojih stihova“.
Ulazivši dublje u neotkrivene kutke poezije, usledilo je pitanje „Šta znači ‘moja zelena sa tvojom plavom‘?”. Nije samo jedna interpretacija tačna – boje očiju dvoje mladih – zelena je boja nematerijalnog, a plavo boja materijalnog, zeleno je sinonim za život, a plavo je sloboda, momak i devojka koji navijaju za dva suparnička tima u Španiji. „Odlično, svaki od odgovora je tačan. Zapravo, to je bio moj plavi pramičak kose, sa njegovim zelenim dredovima”.
Osvrnuvši se na medije i svoj rad u različitim formatima, Jolanda govori o poetskom načinu gledanja u medijima: „Jezik poezije je jezik alternative. Svaka reklama na tv-u je za mene kraća pesma, a filmovi su jedna priča. Kada razmislimo, reklame koriste metafore, sva stilska obličja koja su neohodna. Poezija je stvorena da bi se pevala, da postane nečija pesma, stoga je to analogno sa video spotovima. Ono što je zajedničko poeziji i tv-u je komunikacija, ono što nas spaja”.
Za sam kraj radionice, Jolanda nam je pokazala trejler za svoju poemu i otkrila nam njeno značenje. „Neću da kažem da je značenje samo jedno. Devojka, pogledavši se u ogledalo počinje da istražuje samu sebe. Scene gde je u šumi i plače, usta su joj zašivena – to je loš deo mene, dok tamo gde sam na suncu i pesku, gde sigurno koračam – to sam dobra Ja”.
Jedna od radionica koja je obeležila Dane poezije i početak proleća ukazala nam je da je poezija tu, u našoj reči, koraku, svakom pročitanom stihu. Poeziju ne treba shvatiti, već je treba živeti.
Bojana Spalević, novinar – promoter projekta Mapirani ste 2015!
