Dokumentarni film Patrisija Guzmana (2022)
Festival „Slobodna zona”
Klinci su uzeli kamenice (Kordiljera) u svoje ruke!
Nisu imali vođe ni ideologiju. Samo zdrav razum koji viče 𝐷𝑜𝑠𝑡𝑎 𝑗𝑒! I hrabrost. I ljubav.
Oktobra 2019. karta za metro poskupela je za 30 pezosa i to je bio okidač koji je zapalio prvi plamen druge čileanske revolucije u poslednjih 30 godina.
Kreću neredi i ulične borbe i 19.10.2019. proglašeno je vanredno stanje. Šef države izvodi vojsku na ulice “protiv moćnog neprijatelja” (!).
A onda, 25.10. MILION I PO ljudi na Trgu Bakedanšo u Santjagu! Najveći narodni protest u istoriji Čilea.
Ali, policijsko nasilje tokom protesta podseća na Pinočeovo vreme…
Protestantu formiraju Otvorene savete, u kojima su ljudi iznosili svoje zahteve i jedan se izdvojio kao centralni: promena ustava.
Vlast je prinuđena da raspiše referendum i DA: 80% glasača izjasnilo se za to da konstitutivna skupština sastavi novi ustav.
Pobeda društvene pobune! Bez vođa, bez ideologije, bez političkih partija: samo svest o NEOPHODNOSTI PROMENE. Istrajno, uporno, hrabro, zajedno…
Jedna devojka kaže u filmu: “Pre dve godine preskočili smo naplatne rampe u metrou, danas sedimo u parlamentu i pišemo prvi demokratski ustav za ovu zemlju. Ono što ovde pišemo su želje svih koji su rekli ‘Dosta je!’.
U isto vreme, Čile glasa novog predsednika, Gabrijela Borića (35 godina, poreklom iz Cro), kome su pobedu doneli mladi, žene i svi oni Čileanci koji su želeli promene.
“Počinjem da vidim novu, zamišljenu zemlju….” izgovara na kraju svog dokumentarnog zapisa o dešavanju naroda, Patrisio Guzman.
@jž