Vremena su zla. Toliko zla da zlo na filmskom platnu, na primer, izvesno ne pobeđuje. Toliko izvesno da se i heroji svetla mogu prepustiti filozofsko-emotivnim epizodama.
Recimo, Betmen. Tri sata se Robert Patisom (Brus Vejn) priseća kako je to biti čovek. Pomaže mu batler, Catwoman, poručnik Gordon i – samo zlo. Slike iz detinjstva probijaju oklop nedodirljivosti i propuštaju ljubav da se pozabavi čovekom iza maske. Skoro da nema vremena za ludaka koji u ovoj sezoni glumi zlo. Odlični Pol Dano teško može da zaseni sve ljudskosti gore nabrojanih Betmenovih pomagača, i oni nas drže za realnost Gotama kao za mesto u kome je mnogo toga lakše rešivo od zagonetki našeg realnog zla.
Borba dobra i zla ovoga puta gubi jasne obrise jer korumpirane žrtve iz političkog vrha stiže “zaslužena” kazna, a sam se Betmen suočava sa senkama zla u svojoj porodici…
I dok se devalvirano zlo bori da vrati ravnotežu, a smoreno dobro psihoanalizira sebe samo, gledalac plovi kroz dosledno mračnu gotamsku estetiku, nezadovoljene potrebe da mu mrak njegove stvarnosti bude barem na trenutak umanjen.
Vremena su toliko zla da je očekivanje bilo nerealno.
@jsana.ž
