Прва радионица Битеф полифоније 48. Битефа (Дом омладине, 22. септембар) дочарала је начин рада Бацка Театра из Гетеборга, Шведска. Студенти драмских уметности, али и сви присутни добили су занимљиве информације о самом позоришту, да би у другом делу радионице учествовали у игри питалица из моралне филозофије и разграничавали, у својеврсном дијалогу своје моралне дилеме. Радионица је представљала увод у представу „Добра дела”, одиграну 23 септембра у Центру за културну деконтаминацију.
Бацка Театар
Историја Бацка Театра почиње 1978. године драмом „Медејина деца”, која обрађује популарну тему: утицај родитеља на децу. Поменуту драму Сузан Остен одлучила је да напише из дечије перспективе и на тај начин осветли простор размишљања деце и младих.
Бацка Театар слови за позориште окренуто млађој популацији али у своје окриље ‘прима’ публику различитих узраста. Давне 1978. на располагању су имали само напуштену фабрику, шест глумаца, четири музичара и два техничара, а данас одлично опремљену позорницу, посебну сцену где се води разговор са публиком, одличне звучне ефекте и сценографију. Важно је напоменути да је Шведска земља која броји 200 различитих националности, што од театра ‘очекује’ усклађивање садржај са потребама свих групација. Развили су посебан метод настанка представа: кроз истраживања, дијалоге са маргиналним групама и децом школског узраста долазе до материјала који представља базу за настанак перформанса.
Бацка театар поставља питања и даје свој одговор: „Шта је позориште? Позориште је ритуал који укључује одрђену врсту симбола, уметника/уметнике, али шта је са публиком?” Представе које изводи ово позориште нису пуки производ редитеља, већ стварне проживљене животне приче људи које можда свакодневно срећемо на улици, а које редитељ припрема за рефлекторе позорнице. Пример је представа „Утопија” која приказује животе наркомана или лечених наркомана који искрено објашњавају своје емоције приликом конзумирања опијата, користећи чувену реченицу „Само још једном и никад више”.
Радионица
Практични део радионице био је посвећен преиспитивању наших ставова о добру и злу. Питање око ког се повела жустра дискусија било је да ли човек може да изгуби своју вредност. Нека од питања су била: да ли је човек добар, да ли можемо опростити све, да ли је човек у обавези да помогне… Представе „Злочин и казна” и „Убиство у забавном парку” које се изводе у Бацка Театру засноване су на овим питањима на које је заиста тешко одговорити и која изазивају велику моралну дилему у човеку.
У последњем делу радионица имали смо прилику да погледамо инсерте из представе „Утопија” и откријемо суштину онакве дефиниције позоришта.
И као што је рекла Ерика Исаксон „ми се бавимо уметношћу, не образовањем. Задатак је научити како користити уметност, анализирати је, али и дискутовати о великим етичким питањима”.
‘Добра дела’
Интерактивна радионица била је одличан увод у оно што ће уследити наредног дана: у Центру за културну деконаминацију окупили су се стварни обожаваоци добрих дела. Представа „Добра дела” заснована је на причама младих из Грчке, Србије, Немачке, Француске, Румуније, Мађарске, Британије, Италије, Шпаније, Финске, Холандије и Шведске које су дале одговор на питање да ли су учинили добро дело и какав је осећај који га прати.
Представа паралелно говори о три приче добрих дела. ♥ Први на сцену ступа мушкарац у жељи да помогне особи коју налази у локви крви и пита да ли је добро и да ли му је потребан новац. После свега пар минута долази до обрта ситуације. Младић који жели да помогне је претучен и опљачкан. Разрешење овог конфликта уследиће након свега неколико сати, када ће злочинац вратити власнику оно што му припада.
♥ Друго добро дело учинила је госпођица која живи сама у свом стану са две собе и топлим тушем. Сваког дана је истом рутом пролазила поред просјакиње која је увек била у истом положају. Једном је одлучила да је поведе у свој дом и угости, дала јој је храну, одећу, могућност да се истушира.
♥ Након тога уследила је прича младог брачног пара који има ћеркицу Лауру. Супруга жели да оде на одмор у Париз са својом пријатељицом, притом остављајући мужа доктора са њиховом ћерком. Он то великодушно прихвата, али она је у дилеми: какву ће он корист имати од тога. Да ли је увек потребна корист да бисмо учинили нешто добро и некоме измамили осмех на лице?
Сваку од прича прати изузетна музичка подлога и громогласан аплауз публике. Не желећи да се задрже само на три приче, глумци су – размењујући међусобно микрофон, испричали добра дела младих људи између 20 и 25 година.
♥ Млади Шпанац, иако је добио отказ од човека кога је сматрао пријатељем, прихватио је да му помогне када му је било најтеже – дао му је посао и примио његову породицу у свој стан. ♥ Девојка мађарске националности је са својом другарицом села у ауту другова свог брата мислећи да јој се ништа неће догодити. Одвезли су их у викендицу где су дечаци почели неконтролисано да пију. У тренутку кад су поменуле да желе кући, момци су се само насмејали, али један се издвојио и рекао да ће их он одвести, иако је у том тренутку изгубио репутацију у друштву.
♥ Турска породица за време рата је остала без крова над главом јер су били против тадашњег режима. Помогла им је госпођа чији је супруг гонио ту опозицију, притом ризикујући и свој живот. Нажалост, након што су побегли из Турске, нису успели да ступе у контакт са њом.
Ово су само нека од добрих дела са којима су упознати гледаоци представе. Посебно духовит моменат, који је обележио крај представе, био је глумац који је поделио бомбоне са публиком и на ‘лошем’ српском језику рекао „Дели“.
„Добра су дела као и песме. Могу се лако разумети, али не увек и рационално схватити.” Алберт Ајнштајн
Бојана Спалевић, новинар-промотер пројекта ‘Мапирани сте! 2014‘.
